Nauzeja

            „Muzika, međutim, prelazi preko ideja i ne pruža unutrašnju apsolutnost života više u nekoj posebnoj formi, već je neposredno prikazuje. Ona je slika same volje – koja je bivstvovanje; njenih plima i oseka, njenih lutanja i nalaženja, njenih disonanci i njene neumorne težnje ka rešenju i razrešenju. Ona na svom jeziku u celosti izriče ono što sav preostali svet izražava posredstvom pojava izlivenih u obliku ideja: unutrašnju suštinu volje, i to sada, pre nego što je otvrdnula u pojedinačne pojave; ne ovu ili onu sreću, ne ovu ili onu patnju, ovu ili onu radost ili tugu, nego naprosto radost ili patnju, veselje ili užasavanje, borbu ili mir, ono suštinsko bivstvovanja koje je volja , bez ičega propratnog, oslobođena i pojedinačnih motiva koji izazivaju ovo ili ono ospoljenje volje. Zato, kada se neka odgovarajuća muzika uskladi sa nekim rečima ili scenama, radnjama ili okruženjima, izgleda nam da ona otvara onaj njihov najtajanstveniji smisao, ono bezuslovno i opšte ko