Nauzeja

Ušli smo u misli jedne jedanaestogodišnje devojčice koja je, naizgled svojom voljom, prestala da priča.  Svet u jedanaest godina je nedovoljno poznat da bi se razaznalo koliki uticaj imamo na njega.  Ova devojčica misli da je ubila svog oca samo zato što je želela njegovu smrt. Kada je otac umro, devojčica je prestala da govori. Kao razlog navodi to što "sam znala da mogu da ukočim rast time što ću progovoriti. A ovako je rast imao oko sebe neograničen prostor i ništa mu nije stajalo na putu." Iako je čin ubistva uradila u sprezi sa Bogom jer se Bogu molila za očevu smrt pa to savezništvo možemo da čitamo kao nešto pozitivno u njenom razmišljanju, jer, Bog je dobar - ipak je razdire osećaj krivice jer je sa ovog sveta sklonila čoveka koji smeta. Sa druge strane, ovaj osećaj krivice naznačava da je onaj koji joj je pomogao - Bog - zao, a ako je Bog zao, i svet je zao, a u zlom svetu ne vredi da se živi. Tu se, dakle, javlja rascep, dilema, razmišljanje, što nije loša stvar jer