Eros i samorazumevanje - Smisao bivstva Erosa, Fink
"Blaženstvo ljubavi nije žrtvovanje vlastitog ja za volju drugog ja, nego zajedničko žrtvovanje jastva, jedno uzmicanje samom sebi i uzajamno. To nije mišljeno kao psihološki zadatak, ne kao opis slatke i nežne pometnje. To se misli ozbiljnije, stvarstvenije, strože.
Ekstaza ljubavi srodna je smrti i bliska je smrti, ona je tako reći munjevito umiranje i vaskrsavanje, jedan proboj iz upojedinačenosti i pad nazad u nju." 283.
"Ali, pre svega je povezanost smrti i ljubavi kompleksnija i mnogoznačajnija, nego što bi to bila jednostavna suprotnost. Ljubav je paničko iskustvo pra-jednog, nerazorivog temelja života i stoji bitno u odnosu sa smrću, uvek je prožeta smrću; a smrt za čoveka nije svest prostog nebivstva, ona znači negaciju konačnog lika, njegovo ukidanje i time oslobađanje za pratemelj, iz čijeg slućenja ljubav zapravo crpe svoja najveća ushićenja.
"Vedrino, usijana, dođi! Ti najtajniji, najdražesniji predužitku smrti" - peva Niče u "Dionisovim ditarambima".
Ljubav je onaj osnovni fenomen postojanja u kome smo otvoreni za ne-smrtnost smrtnog." 286.
"Opšte je poznato značenje erosa u celini smisla ljudskog postojanja. Svugde gde se radi o nekom samorazumevanju iskazuju se već tvrdnje i o erosu. Najveća ushićenja i najtužnije boli, najprisnija sreća i najgorča patnja nalaze se u njegovoj pratnji. Skala osećanja, za koje je ljudsko srce sposobno, ima polazeći od njega, svoje ekstreme.
Ovde su zajedno moguće i strašno blizu najsublimnije jeze i najgrublje požude. Ljubav ima hiljadu lica a ipak je uvek ista; ona je istodobno mnogoznačna i jednostavna, labirint je i prosta je. U njenom prostoru je moguća krajnje strastvena ošamućenost, ali takođe i najčistija žrtva.
Ona doseže do ponora duše, u zastrte zone, na kojima stoji prastari tabu i gde vrebaju užasi, i ona doseže do vrha najveće duhovnosti. Svako zna kako ona preobražava čoveka kojim zagospodari.
Ona prelama njegovo biće, istrže ga iz čvrsto uklopljenog habitusa njegovog običnog sopstva, lišava ga sopstva demonskom silom. Takva sila može biti iskušana kao skidanje okova sa pod-personalnih nagonskih energija ili kao čudo nad-personalnog pomilovanja; tada se govori, recimo o provali životinjstva u nama ili o prodoru božanskog oduševljenja; luči se između zemaljske i nebeske ljubavi.
Oba puta, smatra se, čovek biva povučen preko merila čoveka i ugrožen opasnošću gubljenja merila. Iako je eros već uvučen u samorazumevanje, on se najčešće ne razumeva u svom punom dijalektičkom jedinstvu mnogovrsnih suprotnosti..." 276
"Opšte je poznato značenje erosa u celini smisla ljudskog postojanja. Svugde gde se radi o nekom samorazumevanju iskazuju se već tvrdnje i o erosu. Najveća ushićenja i najtužnije boli, najprisnija sreća i najgorča patnja nalaze se u njegovoj pratnji. Skala osećanja, za koje je ljudsko srce sposobno, ima polazeći od njega, svoje ekstreme.
Ovde su zajedno moguće i strašno blizu najsublimnije jeze i najgrublje požude. Ljubav ima hiljadu lica a ipak je uvek ista; ona je istodobno mnogoznačna i jednostavna, labirint je i prosta je. U njenom prostoru je moguća krajnje strastvena ošamućenost, ali takođe i najčistija žrtva.
Ona doseže do ponora duše, u zastrte zone, na kojima stoji prastari tabu i gde vrebaju užasi, i ona doseže do vrha najveće duhovnosti. Svako zna kako ona preobražava čoveka kojim zagospodari.
Ona prelama njegovo biće, istrže ga iz čvrsto uklopljenog habitusa njegovog običnog sopstva, lišava ga sopstva demonskom silom. Takva sila može biti iskušana kao skidanje okova sa pod-personalnih nagonskih energija ili kao čudo nad-personalnog pomilovanja; tada se govori, recimo o provali životinjstva u nama ili o prodoru božanskog oduševljenja; luči se između zemaljske i nebeske ljubavi.
Oba puta, smatra se, čovek biva povučen preko merila čoveka i ugrožen opasnošću gubljenja merila. Iako je eros već uvučen u samorazumevanje, on se najčešće ne razumeva u svom punom dijalektičkom jedinstvu mnogovrsnih suprotnosti..." 276
Fink, Osnovni fenomeni ljudskog postojanja
Коментари
Постави коментар