Niče - O tri preobražaja
O tri preobražaja
Otkriću vam tri preobražaja duha: kako se duh pretvara u kamilu, a kamila u lava, i naposletku lav u dete.
Mnogo teškog ima za duh, za jaki duh, duh voljan da nosi, koji je pun strahopoštovanja: njegova jakost ište ono što je teško, i što je najteže.
Šta je teško? tako pita duh voljan da nosi, i to pitajući pada na kolena, kao kamila, i želi da ga dobro natovare.
Šta je najteže, recite mi, heroji? tako pita duh voljan da nosi, - da bih to uzeo na sebe te da uživam u svojoj jačini.
Zar nije ovo: poniziti se, da bi se nanelo bola svojoj oholosti? Pustiti svoju ludost da blista, i time se izrugivati svojoj mudrosti?
Ili je ovo: rastaviti se od svoga dela kad slavi pobedu? Penjati se na vrletne bregove i iskušavati iskušitlja?
Ili je ovo: hraniti se žarom i travom saznanja a istine radi trpeti glad u duši?
Ili je ovo: biti bolestan a bolničare ne primiti, ni drugovati sa gluhima koji nikad ne mogu čuti šta hoćeš?
Ili je ovo: zagaziti u prljavu vodu ako je to voda istine, i ne goniti od sebe hladne žabe i tople krastavice.
Ili je ovo: voleti one koji nas preziru, i pružati ruke prema sablasti kad hoće da nas zastraši?
Sve to što je najteže uzima duh voljan da nosi na sebe: kao što natovarena kamila hita u pustinju, tako hita on u svoju pustinju.
A u najusamljenijoj pustinji, dešava se drugi preobražaj: tu lavom postaje duh, slobodu hoće da dograbi kao plen, i da gospodarem bude u svojoj rođenoj pustinji.
Svoga poslednjeg gospodara tu on traži: hoće da mu postane neprijateljem, njemu i svome poslednjem bogu, hoće da se bori o pobedu sa velikim zmajem.
Ko je taj veliki zmaj što ga duh neće više da naziva gospodarem i bogom? "Ti treba da" zove se veliki zmaj. A duh lavlji govori "Hoću".
"Ti treba da", leži pred njim na stazi, blistajući se u zlatu, zver s krljuštima a na svakoj krljušti sjaji se zlatno "ti treba da!"
Tisućugodišnje vrednosti sjaju se na tim krljuštima, a ovako zbori najsilniji od svih zmajeva: "sva vrednost što je imaju stvari - sjaji se na meni."
"Sva vrednost stvorena je već, i sva stvorena vrednost - ja sam. Odusta, ne treba da bude više nikakvog "Hoću"." Tako kaže zmaj.
Braćo moja, čemu je potreban lav u duhu? Zašto nije dovoljna teretna životinja, koja se odriče svega a puna je strahopoštovanja?
Stvarati nove vrednosti - to ne može još ni lav: ali stvoriti sebi slobodu za novo stvaranje - to može snaga lavova.
Da bi stvorio sebi slobodu, i jedno sveto Ne i pred dužnošću: za to je, braćo moja,a potreban lav.
Prisvajati sebi pravo na nove vrednosti - to je najstrašnije prisvajanje za duh voljan da nosi i duh bogobojažljivi. Zaista vam kažem, to je za nj grabljenje i posao grabljive zveri.
Nekad je on, kao nešto što mu je najsvetije, voleo ono "ti treba da": a sad treba taštine i samovolje da nađe i u onom što je najsvetije, da bi ugrabio osebi slobode od onoga što voli: lav je potreban za takvo grabljenje.
Ali recite mi, braćo moja, šta je to još što može dete a što ni lav nije mogao? Što to mora grabeći lav da se pretvori još i u dete?
Nevinost je dete i zaborav, jedno počinjanje snova, jedna igra, jedan točak koji se iz sebe kotrlja, jedan prvi kret, jedno sveto Da.
Jeste, za igru stvaranja, braćo moja, potrebno je jedno sveto Da: jer svoju volju hoće sad duh, svoj svet osvaja sebi za-svet-izgubljeni.
Otkrio sam vam tri preobražaja duha: kako se duh pretvorio u kamilu, a kamila u lava, i naposletku lav u dete.
Otkriću vam tri preobražaja duha: kako se duh pretvara u kamilu, a kamila u lava, i naposletku lav u dete.
Mnogo teškog ima za duh, za jaki duh, duh voljan da nosi, koji je pun strahopoštovanja: njegova jakost ište ono što je teško, i što je najteže.
Šta je teško? tako pita duh voljan da nosi, i to pitajući pada na kolena, kao kamila, i želi da ga dobro natovare.
Šta je najteže, recite mi, heroji? tako pita duh voljan da nosi, - da bih to uzeo na sebe te da uživam u svojoj jačini.
Zar nije ovo: poniziti se, da bi se nanelo bola svojoj oholosti? Pustiti svoju ludost da blista, i time se izrugivati svojoj mudrosti?
Ili je ovo: rastaviti se od svoga dela kad slavi pobedu? Penjati se na vrletne bregove i iskušavati iskušitlja?
Ili je ovo: hraniti se žarom i travom saznanja a istine radi trpeti glad u duši?
Ili je ovo: biti bolestan a bolničare ne primiti, ni drugovati sa gluhima koji nikad ne mogu čuti šta hoćeš?
Ili je ovo: zagaziti u prljavu vodu ako je to voda istine, i ne goniti od sebe hladne žabe i tople krastavice.
Ili je ovo: voleti one koji nas preziru, i pružati ruke prema sablasti kad hoće da nas zastraši?
Sve to što je najteže uzima duh voljan da nosi na sebe: kao što natovarena kamila hita u pustinju, tako hita on u svoju pustinju.
A u najusamljenijoj pustinji, dešava se drugi preobražaj: tu lavom postaje duh, slobodu hoće da dograbi kao plen, i da gospodarem bude u svojoj rođenoj pustinji.
Svoga poslednjeg gospodara tu on traži: hoće da mu postane neprijateljem, njemu i svome poslednjem bogu, hoće da se bori o pobedu sa velikim zmajem.
Ko je taj veliki zmaj što ga duh neće više da naziva gospodarem i bogom? "Ti treba da" zove se veliki zmaj. A duh lavlji govori "Hoću".
"Ti treba da", leži pred njim na stazi, blistajući se u zlatu, zver s krljuštima a na svakoj krljušti sjaji se zlatno "ti treba da!"
Tisućugodišnje vrednosti sjaju se na tim krljuštima, a ovako zbori najsilniji od svih zmajeva: "sva vrednost što je imaju stvari - sjaji se na meni."
"Sva vrednost stvorena je već, i sva stvorena vrednost - ja sam. Odusta, ne treba da bude više nikakvog "Hoću"." Tako kaže zmaj.
Braćo moja, čemu je potreban lav u duhu? Zašto nije dovoljna teretna životinja, koja se odriče svega a puna je strahopoštovanja?
Stvarati nove vrednosti - to ne može još ni lav: ali stvoriti sebi slobodu za novo stvaranje - to može snaga lavova.
Da bi stvorio sebi slobodu, i jedno sveto Ne i pred dužnošću: za to je, braćo moja,a potreban lav.
Prisvajati sebi pravo na nove vrednosti - to je najstrašnije prisvajanje za duh voljan da nosi i duh bogobojažljivi. Zaista vam kažem, to je za nj grabljenje i posao grabljive zveri.
Nekad je on, kao nešto što mu je najsvetije, voleo ono "ti treba da": a sad treba taštine i samovolje da nađe i u onom što je najsvetije, da bi ugrabio osebi slobode od onoga što voli: lav je potreban za takvo grabljenje.
Ali recite mi, braćo moja, šta je to još što može dete a što ni lav nije mogao? Što to mora grabeći lav da se pretvori još i u dete?
Nevinost je dete i zaborav, jedno počinjanje snova, jedna igra, jedan točak koji se iz sebe kotrlja, jedan prvi kret, jedno sveto Da.
Jeste, za igru stvaranja, braćo moja, potrebno je jedno sveto Da: jer svoju volju hoće sad duh, svoj svet osvaja sebi za-svet-izgubljeni.
Otkrio sam vam tri preobražaja duha: kako se duh pretvorio u kamilu, a kamila u lava, i naposletku lav u dete.
Коментари
Постави коментар