Niče o natčoveku kao smislu zemlje
"Hoću da vas učim šta je to natčovek. Čovek je nešto što treba prevladati. Šta ste vi učinili, da biste ga prevladali?
Sva bića dosad stvorila su nešto više od sebe: a vi zar hoćete da budete oseka te velike plime, rađe još da se ponovo vratite k životinji nego da prevladate čoveka?
Šta je majmun za čoveka? Sredstvo za podsmeh ili bolan stid. I isto to biće čovek za natčoveka: stvor za podsmeh ili bolan stid.
Vi ste prešli put od crva k čoveku, ali je u vama mnogo još ostalo crv. Nekada ste bili majmuni, a čovek je još i sada više majmun nego ikoji majmun.
Onaj što je najmudriji među vama, i taj je tek dvojstvo od biljke i sablasti. Ali ja vama ne kažem, da postanete sablasti ili biljke.
Nego, ja hoću da vas učim šta je to natčovek!
Natčovek je smisao zemljin. Vaša volja treba da kaže: neka bude natčovek smisao zemljin!
Preklinjem vas, braćo moja, ostajte verni zemlji, i ne verujte onima koji vam govore o nadzemaljskim nadama! Otrovnici su to, svesni ili nesvesni.
Prezritelji su to života koji izumiru i koji su i sami otrovani, i njih je zemlja sita: neka njih, srećan im put!
Nekad je hula na Boga bio najveći greh, ali Bog je umro, i tako umreše i ti grešnici. Huliti na zemlju, to je sad najstrašnije - više ceniti utrobu onog što se ne daje progledati nego smisao zemljin!
Nekad je duša gledala prezrivo na telo; tada je to preziranje bilo nešto najviše: - volela je da ga vidi mršavo, ružno i izgladnelo. Mislila je, da će tako moći izmaći i njemu i zemlji.
O, ta je duša i sama bila još mršava, ružna i izgladnela: a okrutnost je bilo sladostrašće toj duši!
Ali i vi još, braćo moja, recite mi: šta kazuje vaše telo o vašoj duši? Zar nije vaša duša jad i gad i jedno bedno zadovoljstvo?
Zaista vam kažem, čovek je jedna velika prljava reka. To mora biti već more, koje će primiti u sebe veliku prljavu reku a da se i samo ne zaprlja."
Tako je govorio Zaratustra, str. 15.
Sva bića dosad stvorila su nešto više od sebe: a vi zar hoćete da budete oseka te velike plime, rađe još da se ponovo vratite k životinji nego da prevladate čoveka?
Šta je majmun za čoveka? Sredstvo za podsmeh ili bolan stid. I isto to biće čovek za natčoveka: stvor za podsmeh ili bolan stid.
Vi ste prešli put od crva k čoveku, ali je u vama mnogo još ostalo crv. Nekada ste bili majmuni, a čovek je još i sada više majmun nego ikoji majmun.
Onaj što je najmudriji među vama, i taj je tek dvojstvo od biljke i sablasti. Ali ja vama ne kažem, da postanete sablasti ili biljke.
Nego, ja hoću da vas učim šta je to natčovek!
Natčovek je smisao zemljin. Vaša volja treba da kaže: neka bude natčovek smisao zemljin!
Preklinjem vas, braćo moja, ostajte verni zemlji, i ne verujte onima koji vam govore o nadzemaljskim nadama! Otrovnici su to, svesni ili nesvesni.
Prezritelji su to života koji izumiru i koji su i sami otrovani, i njih je zemlja sita: neka njih, srećan im put!
Nekad je hula na Boga bio najveći greh, ali Bog je umro, i tako umreše i ti grešnici. Huliti na zemlju, to je sad najstrašnije - više ceniti utrobu onog što se ne daje progledati nego smisao zemljin!
Nekad je duša gledala prezrivo na telo; tada je to preziranje bilo nešto najviše: - volela je da ga vidi mršavo, ružno i izgladnelo. Mislila je, da će tako moći izmaći i njemu i zemlji.
O, ta je duša i sama bila još mršava, ružna i izgladnela: a okrutnost je bilo sladostrašće toj duši!
Ali i vi još, braćo moja, recite mi: šta kazuje vaše telo o vašoj duši? Zar nije vaša duša jad i gad i jedno bedno zadovoljstvo?
Zaista vam kažem, čovek je jedna velika prljava reka. To mora biti već more, koje će primiti u sebe veliku prljavu reku a da se i samo ne zaprlja."
Tako je govorio Zaratustra, str. 15.
Коментари
Постави коментар