Jedno od objašnjenja - zašto postoje različite metafizike

„Zato je Hegel mogao da nazove umnim sve stvarno: um u principu može u svoje poretke da smesti svaki sadržaj postojanja, može logički da savlada sve što je odreeno njegovim svojstvima. Taj isti um, koji se u nama pokazuje kao mišljenje, i određuje i uređujes stvari, pošto je naše mišljenje – koje se, ipak, uvek kreće u samom sebi – ne može da dostigne istinu stvari. Ovo poimanje koje se odvija prema umu, međutim, u potpunosti zakazuje s obzirom na bivstvovanje kao takvo.

To da stvari jesu – a čija određenja posmatramo u njihovim međusobnim odnosima tako da je jedna nužna ako je data druga – predstavlja neku neshvatljivu činjenicu koja se može prihvatiti, ali ne i bolje shvatiti, i kod koje naš razum zakazuje. Nužnost koja vlada sadržajima – da je svaki dat pod uslovom drugog – ne važi za činjenicu da one realno postoje; jer, i ako uopšte ne bi bilo bivstvovanja, ovo ni na koji način ne bi bilo protivrečno i isto tako bi bilo shvatljivo kao i kad bi ga bilo – dakle, ni u kom slučaju. Zato Hegel – kome je jedino stalo do mogućnosti duhovnog konstruisanja svetskih sadržaja – označava čisto bivstvovanje kao čisto ništa, istovremeno priznajući da među njima, doduše, postoji razlika koja je, međutim, u potpunosti neiskaziva i ne može se ustanoviti nijednim pojmom.

Ova logička nepristupačnost pojma bivstovanja daje šansu svakom od najrazličitijih duševnih raspoloženja da ga na sopstveni način oseti."

Geogr Zimel, Šopenhauer i Niče, Izdavačka kuća Zorana Stojanovića, Novi Sad, 2008. str. 78.