Šopenhauer o sreći

„Šopenhauer izriče najvažniju posledicu voljnog karaktera sreće sledećim rečima: sva sreća je uvek „suštinski negativna. Želja, to jest, nedostatak, uslov je koji prethodi svakom užitku. Ali, sa zadovoljenjem prestaje i želja, a samim tim i užitak.“
(...) Sreća koja bi bila više od prevazilaženja patnje zbog oskudevanja i muka žudnje samo je himera, nešto logički nemoguće.“

Geogr Zimel, Šopenhauer i Niče, Izdavačka kuća Zorana Stojanovića, Novi Sad, 2008. str. 90

 

„Šta vredi misao – koju Šopenhauer ne može da prevaziđe – da sreća logički biva opravdana tek ako je željeni cilj postignut? – kada psihološka stvarnost, do koje je i njemu po pitnju vrednosti sreće stalo i do koje mu jedino može biti stalo, odlučuje drugačije – i to uvek sa nesagledivim modifikacijama, skretanjima i ličnim nijansama – i kada patnja oskudevanja sa kojom počinje voljni proces ni u kom slučaju ne prestaje sa postignućem željenog, već nam omogućava da osetimo sreću postignuća – da je osetimo unapred, ali ne i manje stvarno, i to već i tokom stadijuma postignuća shodno meri u kojoj se približavamo cilju.“

Geogr Zimel, Šopenhauer i Niče, Izdavačka kuća Zorana Stojanovića, Novi Sad, 2008. str. 93.